Biznis

Uloga i značaj vlakana za zdravlje

Preminuli profesor Denis Barkit (Denis Burkitt), sa Triniti koleđa, iz Dablina, je bio neobično rešit. Njegov zdrav razum, naučni kredibilitet i smisao za humor su ostavili veliki utisak na mene kada sam ga prvi put sreo na seminaru na Kornelu. Predmet njegovog rada su bila vlakna iz ishrane. On je putovao 16 hiljada kilometara d`ipom preko neravnog terena kako bi proučavao navike u ishrani kod Afrikanaca. On je tvrdio da su vlakna, iako se nisu varila, bila vitalna za dobro zdravlje. Vlakna su bila u stanju da povuku vodu iz tela u crevo kako bi se stvari normalno kretale.

Ova nesvarena vlakna tako|e okupljaju loše hemikalije koje pronalaze svoj put u naša creva, a koje mogu da budu kancerogene. Ako ne unosimo dovoljno vlakana, podlo`ni smo bolestima zasnovanim na zatvoru. Po Barkitu, ovde spadaju rak debelog creva, diver tikuloza, hemoroidi i pro{irene vene. Dr Barkit je 1993. godine nagra|en presti`nom Bauer nagradom, najbogatijom nagradom u svetu posle Nobelove nagrade. On me je pozvao da govorim na njegovoj dobitničkoj ceremoniji na Frenklin institutu u Filadelfiji, samo dva meseca pre njegove smr ti. Izneo je svoje mišljenje da je naše Kinesko istra`ivanje bilo najzna~ajniji rad o vezi ishrani i zdravlja u svetu u to vreme. Vlakna u ishrani se nalaze isklju~ivo u biljnim namirnicama.

Ovaj materijal, koji daje ~vrstinu ćelijskim zidovima biljaka, postoji u hilja – dama razli~itih hemijskih varijacija. Uglavnom su izgra|ena od veoma slo`enih molekula ugljenih hidrata. Mi varimo samo malo ili nimalo vlakana. Svejedno, vlakna, koja sama ne sadr`e kalorije, poma`u razbla`enju kalorijske gustine na{e hrane, stvaraju ose}aj puno}e i poma`u zadovoljenju apetita, izme|u ostalog. Pri tome, zadovoljavaju na{u glad i smanjuju preteran unos kalorija. Prose~an unos vlakana (grafikon 4.10) je oko tri puta ve}i u Kini nego u SAD.40 Ova razlika je izuzetna, naro~ito imaju}i u vidu ~inje – nicu da su proseci mnogih okruga bili ~ak daleko ve}i.

Me|utim, po nekim “stru~njacima” iz SAD, postoji i tamna strana vlakana. Oni su tvrdili da ako je unos vlakana previ{e visok na{a tela ne mogu da apsorbuju dovoljno gvo`|a i srodnih minerala, koji su neophodni za zdravlje. Vlakna mogu da se ve`u sa ovim materijama i da ih nose kroz na{ sistem pre nego {to mo`emo da ih svarimo. Oni ka`u da bi maksimalan nivo unosa vlakana trebalo da bude oko 30 do 35 grama na dan, {to predstavlja samo prose~an unos kod ruralnih Kineza. Mi smo veoma pa`ljivo prou~avali pitanje gvo`|e/vlakna u Kines – kom istra`ivanju.

Kako se ispostavilo, vlakna nisu neprijatelj apsorpciji gvo`|a kako je to veliki broj stru~njaka tvrdio. Merili smo koliko gvo`|a su Kinezi unosili i koliko se gvo`|a nalazilo u njihovim telima. Gvo`|e je mereno na {est razli~itih na~ina (~etiri biomarkera iz krvi i dve procene unosa gvo`|a) i kada smo poredili ova merenja sa unosom vlakana, nije bilo dokaza koji bi pokazivali da je pove}an unos vlakana ometao apsorpciju gvo`|a u telu. Ustvari, ustanovili smo suprotan efekat.

Dobar pokazatelj koli~ine gvo`|a u krvi, hemoglobin, se ustvari pove}avao sa ve}im unosom vlakana hranom.I Kako se ispostavlja, namirnice bogate vlaknima, kao {to su p{enica i kukuruz (ali ne i gla~ani pirina~ koji se koristi u Kini) tako|e su bogate i gvo`|em, {to zna~i da {to je ve}i unos vlakana, to je ve}i i unos gvo`|a.III Unos gvo`|a u ruralnoj Kini (34 mg/dan), bio je iznena – |uju}e visok u pore|enju sa prose~nim ameri~kim unosom (18 mg/dan) i bio je daleko vi{e povezan sa biljnim namirnicama nego sa `ivotinjskim namirnicama.4

Loading..
Close