Show / TV

Stručni savjeti za ishranu dece

Prema tome, ovo je bilo raspolo`enje u tom periodu, a ja sam bio deo toga koliko i bilo ko drugi. Napustio sam MIT kako bih preuzeo polo`aj na fakultetu na Vird`inija Teku 1965. godine. Profesor Čarli Engel (Charlie Engel), koji je tada bio na čelu katedre za biohemiju i ishranu na Vird`inija Teku, zalagao se za razvoj me|unarodnog programa ishrane za neuhranjenu decu.

Bio je zainteresovan za prime – njivanje “majčinskog” projekta za samopomoć na Filipinima. Projekat je nazvan “majčinski” jer se koncentrisao na obrazovanju majki neuhranjene dece. Ideja je bila da ako se majke nauče da odgovaraju}e vrste lokalno uzgajane hrane mogu da donesu dobro njihovoj deci, onda ne}e morati da se oslanjaju na retke lekove i uglavnom nepostoje}e doktore.

Engel je započeo program 1967. godine i pozvao me da budem njegov koordinator na koled`u i da boravim du`e vreme na Filipinima dok je on svo vreme boravio u Manili. Uz naglasak na proteine kao na sredstvo za rešavanje neuhra – njenosti morali smo ovu ishranu da u~inimo centralnom temom na{ih obrazovnih “maj~inskih” centara i da time pomognemo pove}anju korišćenja proteina.

Riba kao izvor proteina je uglavnom bila ograničena na obalne oblasti. Mi smo re{ili da razvijemo kikiriki kao izvor proteina jer je on predstavljao usev koji se mogao uzgajati skoro svuda. Kikiriki je mahunarka, kao i lucerka, soja, detelina, gra{ak i druge. Kao i ovi drugi “fiksatori” azota, kikiriki je bogat proteinima. Me|utim, postojao je prate}i problem sa ovim ukusnim mahunarkama.

Pojavljivalo se sve vi{e dokaza, prvo iz Engleske,7-9 a zatim i sa MIT-a (iz iste laboratorije u kojoj sam radio)10,11 koji su pokazivali da je kikiriki ~esto bio kontaminiran toksinom gljivice zvanim aflatoksin (AF). Ovo je predstavljalo alarmantan problem jer je pokazano da AF prouzrokuje rak jetre kod pacova. Re~eno je da je ovo najmo}niji ikada otkriven hemijski kancerogen.

Zbog toga smo morali da se bavimo sa dva blisko povezana projekta: da smanjimo neuhranjenost kod dece i re{imo problem kontaminacije aflatoksinom. Pre odlaska na Filipine, morao sam da putujem na Haiti kako bih video nekoliko eksperimentalnih centara koje su organizovali moji saradnici sa Vird`inija Teka, profesori Ken King (Ken King) i Rajland Veb (Ryland Webb).

To je bio moj prvi put do neke nerazvijene zem – lje, a Haiti je svakako odgovarao tom opisu. Papa Dok Duvalije, predsednik Haitija, je za sopstveni bogati `ivotni stil potro{io ono malo resursa koje je zemlja imala. Na Haitiju je u to vreme 54% dece umiralo pre svog petog ro|endana, uglavnom zbog neuhranjenosti. Nakon toga sam oti{ao na Filipine i susreo se sa istim slu~ajem.

Odlu~ili smo gde }e se centri osnovati na osnovu ozbiljnosti problema neuhranjenosti koji je postojao u svakom selu. Koncentrisali smo na{e napore na sela sa najve}im potrebama. U prvobitnom istra`iva – nju svakog sela deca su merena, a njihova te`ina uzimaju}i u obzir uzrasno doba, pore|ena je sa standardom za zapad, i podeljena na prvi, drugi i tre}i stepen neuhranjenosti. Tre}i stepen neuhranjenosti, najgori, predstavljao je decu ispod 65%. Imajte na umu da dete od 100% predstavlja samo prosek za Sjedinjene Dr`ave.

Manje od 65% predstavlja skoro smr t od gladi. Procenjeno je da je u gradskim oblastima nekih velikih gradova, i do 15-20% dece 3 do 6 godina stare spadalo u tre}i stepen. Veoma dobro se se}am nekih od mojih prvih prizora te dece. Majka, i sama si}u{na, dr`e}i svoje trogodi{nje blizance sa ispup~enim o~ima, jedno 5 kilograma te{ko, drugo 6 kilograma, poku{ava da ih natera da otvore usta kako bi pojeli malo ka{e. Stariju decu, slepu od neuhra – nje nosti, vode uokolo njihova mla|a bra}a tra`e}i pomo}. Deca bez nogu ili ruku skaku}u kako bi dobili komadi} hrane.

Loading..
Close