Show / TV

Masti i koncentrisanje na rak

Izveštaj Nacionalne akademije nauka (NAS) iz 1982. godine o ishra ni i raku, čiji sam ja bio koautor, bio je prvi eksper tski izveštaj koji je govorio o vezi masti iz hrane sa rakom. Ovaj izveštaj je bio prvi koji je preporučio maksimalni unos masti od 30% od kalorija radi prevencije raka. Pre toga, Komitet o ishrani američkog senata kojim je predsedavao senator D`ord` Mek Gavern26 sprovodio je objavljivana saslušanja o ishrani i srčanim bolestima i preporučio maksimalni unos od 30% masti u ishrani.

Iako je izveštaj Mek Gaverna stvorio javnu raspravu o vezi ishrane i bolesti, izveštaj NAS-a iz 1982. godine je bio taj koji je pokrenuo ovu raspravu. Njegova usmerenost na rak, nasuprot sr~anih oboljenja, poja~ala je javni interes i zabrinutost. Pokrenula je dodatnu istra`iva~ku aktivnost i javnu svesnost o zna~aju ishrane u prevenciji bolesti. Mnogi izve{taji iz tog perioda20,27,28 su bili koncentrisani na pita – nje koja koli~ina masti iz ishrane je odgovaraju}a za dobro zdravlje.

Jedinstvena pa`nja pru`ena mastima je motivisana me|unarodnim istra`ivanjima koja su pokazivala da je koli~ina masti iz ishrane bila blisko povezana sa pojavom raka dojke, raka debelog creva i sr~anih bolesti. Ovo su bile bolesti koje ubijaju pre vremena ve}inu ljudi u zapadnja~kim zemljama. Jasno je da je ova veza morala da privu~e veliku pa`nju javnosti. Kinesko istra`ivanje je otpo~elo usred ovakvog okru`enja.

Najbolje poznato istra`ivanje,29 po mom gledi{tu, je bilo ono pokoj – nog Kena Kerola (Ken Carroll), profesora sa Univerziteta Zapadnog Ontarija iz Kanade. Njegovi nalazi su pokazali veoma impresivan odnos izme|u masti iz hrane i raka dojke (grafikon 4.7). Ovaj nalaz, koji odgovara ranijim izve{tajima drugih istra`iva~a,3,30 postao je naro~ito zanimljiv kada je upore|en sa istra`ivanjima migracija.31,32

Ova istra`ivanja su pokazala da su ljudi koji su se preselili iz jedne oblasti u drugu i po~eli da se hrane tipi~nom ishranom karakteristi~nom za novo mesto boravka postali izlo`eni onom nivou rizika od bolesti koji je karakteristi~an za oblast u koju su se doselili. Ovo je ukazivalo da su ishrana i na~in `ivota bili osnovni uzroci ovih bolesti. To je tako|e ukazivalo da geni nisu neizbe`no toliko zna~ajni.

Kao {to je ranije spomenuto, veoma istaknuti izve{taj Ri~arda Dola i Ri~arda Peta sa Oksforda (iz Velike Britanije) koji je podnet ame ri~ – kom kongresu sa`eto je naveo mnoga od ovih istra`ivanja i zak lju~io da se samo 2-3% od svih slu~ajeva raka mo`e pripisati genima.4 Da li podaci ovih me|unarodnih i migracionih istra`ivanja ukazuju da mo`emo da smanjimo na{u stopu raka dojke skoro na nulu ako odaberemo savr{ene izbore na~ina `ivota? Informacije svakako ukazuju da bi ovo mogao da bude slu~aj.

U vezi dokaza sa grafikona 4,7, re{enje izgleda o~igledno: ako jedemo manje masti, onda }emo umanjiti rizik od raka dojke. Ve}ina nau~nika je donela ovaj zaklju~ak, a neki su pretpostavili da je mast iz hrane prouzrokovala rak dojke. Me|utim, takvo tuma~enje je bilo previ{e jednostavno. Drugi grafikoni koje je pripremio profesor Kerol su bili u velikoj meri, skoro potpuno, ignorisani (grafikoni 4.8 i 4.9).

Oni pokazuju da je rak dojke bio povezan sa unosom `ivotinjskih masti, ali ne i sa biljnim mastima. U ruralnoj Kini, unos masti hranom (u vreme istra`ivanja 1983. godine) je bio veoma razli~it od unosa u Sjedinjenim Dr`avama na dva na~ina. Prvo, masti su sa~injavale samo 14,5% od unosa kalorija u Kini, u pore|enju sa oko 36% u SAD. Drugo, koli~ina masti iz hrane u ruralnoj Kini je skoro potpuno zavisila od koli~ine `ivotinjskih namirnica u ishrani, kao {to pokazuju nalazi sa grafikona 4.7. Korelacija izme|u masti iz hrane i `ivotinjskih proteina u ruralnoj Kini je bila veoma velika, 70 84%,33 sli~no sa 93% uo~enih pri pore|enju razli~i – tih zemalja.2

Loading..
Close