Ivana dane provodi u prirodi obavljajući svakodnevne poslove: “Ovo je moj život, drugačije ne umijem”

Ivana je žena koja je svoj život posvetila jednostavnom, ali ispunjujućem načinu života u prirodi. Njen dan počinje ranom zoru, dok još uvek magla prekriva doline i brda u njenom malom, mirnom selu. Za Ivanu, priroda nije samo okruženje u kojem živi — ona je bitan deo njenog identiteta, i sve što radi povezano je sa životom u skladu sa prirodnim ciklusima.

„Ovo je moj život, drugačije ne umijem“, kaže Ivana sa osmehom na licu, govoreći o svom načinu života koji mnogi danas smatraju neobičnim. U svetu gde je većina ljudi okrenuta tehnologiji, digitalnim uređajima i urbanom životu, Ivana je odlučila da ostane verna jednostavnim vrednostima. Život u prirodi je za nju ne samo opcija, već poziv, način života koji je prepoznala kao pravi za sebe.

Njen dan počinje još pre izlaska sunca. Ustaje tiho, kako ne bi probudila životinje, i prvo ide do staje da nahrani koze, kokoške i krave koje drži na svom imanju. U staji je mirno i spokojno, a miris sena i stajskog gnojiva podseća je na detinjstvo, jer je odrasla u sličnom okruženju. Niko nije ni svestan koliko puno energije je potrebno za održavanje ovakvog života, ali Ivana to radi sa strašću i ljubavlju.

Nakon što je završila sa životinjama, Ivana izlazi na polja. Početak proleća za nju znači mnogo više od samo promene godišnjih doba. To je vreme kada počinje sezona sadnje, priprema zemlje za sledeće letnje plodove. Njeni vrtovi su prepuni raznih biljaka, od povrća do začinskog bilja. „Ovdje je svaki dan nova lekcija. Naučiš mnogo o tome šta ti zemlja može dati, ako joj pristupiš s ljubavlju“, objašnjava Ivana dok ore i sadi. Njen vrt je njen ponos, a uzgajanje hrane za nju nije samo obaveza, već i ritual.

Uz sve to, Ivana ima i zaduženja vezana za održavanje kuće, kao i peći na drva koja griju njen skromni dom. Ljudi koji je poznaju često kažu da njena kuća ima posebnu energiju, jer je svakim kutkom prožeta njenim trudom i pažnjom. “Vezana sam za ovo mesto”, kaže Ivana, “ovde se osećam kao da mi ništa ne nedostaje. Nije bogatstvo ono što me ispunjava, već mir koji osećam u svom okruženju.”

Zima, koja mnogima deluje kao najteže doba godine, za Ivanu je posebno vreme. Zima donosi mir, tišinu i vreme za introspekciju. U to vreme, Ivana se više posvećuje unutrašnjim poslovima, poput pravljenja domaćih džemova, kvasenja povrća, i drugih zanata. Zimi je, kako kaže, njeno vreme da se odmori od fizičkog rada i posveti mentalnoj obnovi. Dok sneg pada i pokriva njeno dvorište, Ivana sedi uz kamin sa knjigom ili jednostavno plete čarape i šale koje često poklanja prijateljima i komšijama.

„Zima je vreme kada se sve smiruje, kada osećam da mi je potrebna pauza, ali to ne znači da ne radim. Naprotiv, to je vreme kada se pripremam za narednu sezonu. Ovdje se učiš strpljenju i čekanju, a to je lekcija koju se ne može naučiti u ubrzanom svetu“, objašnjava Ivana.

Ivana nije sama u svom životu u prirodi. Njeni susedi, iako naizgled slični, imaju različite pristupe životu, ali svi poštuju prirodu i čine sve što je u njihovoj moći da žive u skladu sa njom. Često zajedno rade na poljima, pomažu jedni drugima i dele plodove svog rada. Takođe, Ivana nije imuna na izazove savremenog društva. Električni uređaji su i dalje prisutni u njenom domu, ali su u funkciji tek kada je to zaista potrebno. Za nju, to je ravnoteža — koristiti tehnologiju kada je korisna, ali ne dozvoliti da ona preuzme kontrolu nad životom.

„Ne mogu da zamislim svoj život bez toga što radim sada“, zaključuje Ivana. „Svako jutro kad ustanem, udišem svež vazduh, čujem cvrčke i ptice, osećam da živim. I to je nešto što ni novac ni status ne mogu da mi pruže.“

Ivana je živi dokaz da jednostavan, prirodan život može biti pun ljubavi, zadovoljstva i unutrašnje ravnoteže. U svetu gde su svi u potrazi za bržim i boljim načinima da stignu do cilja, ona pokazuje da pravo ispunjenje dolazi iz povratka osnovama — iz života koji je utemeljen na jednostavnosti, radu i stvarima koje zaista znače.