Show / TV

Proteini, masti, ugljikohidrati i alkohol obezbjeđuju praktično sve kalorije koje unosimo

Proteini, masti, ugljeni hidrati i alkohol obezbe|uju praktično sve kalorije koje unosimo. Masti, ugljeni hidrati i proteini, kao makronutrijenti, izgra|uju skoro celokupnu te`inu hrane, osim vode, pri čemu ostaje mala količina vitamina i mineralnih mikronutrijenata. Količina mikronutijenata neophodna za optimalno zdravlje veoma je mala (miligrami do mikrograma). Proteini, najsvetiji od svih hranljivih materija, predstavljaju vitalni sastojak na{eg tela i postoji na stotine hiljada različitih vrsta.

Oni funkcionišu kao enzimi, hormoni, strukturna tkiva i transpor tni molekuli, što sveukupno čini život mogućim. Proteini su izgra|eni u vidu dugačkih lanaca od više stotina ili hiljada aminokiselina, kojih postoji petnaest do dvadeset razli~itih vrsta, u zavisnosti od toga kako se broje. Proteini se neprestano tro{e i moraju se zamenjivati. To se ostvaruje korišćenjem hrane koja sadrži proteine.

Kada se unesu u telo, ovi proteini nam daju potpuno novu zalihu gradivnih blokova aminokiselina za korišćenje u izgradnji novih proteina kao zamena za istro{ene. Ka`e se da su razli~iti proteini iz hrane razli~itog kvaliteta, u zavisnosti od toga koliko dobro obezbe|uju potrebne aminokiseline korišćene za obnovu telesnih proteina.

Ovaj proces razgradnje i ponovnog sastavljanja proteinskih aminokiselina je kao da nam neko daje raznobojnu nisku perli koja bi zamenila stari lanac perli koji smo izgubili. Me|utim, obojene perle na lan~i}u koji nam je dat nisu raspore|ene po istom redosledu kao na lancu koji smo izgubili.

Zbog toga, raskidamo lanac i sakupljamo njegove perle. Zatim, rekonstrui{emo na{ novi lanac tako da obojene perle budu u istom redosledu kao na na{em izgubljenom lancu. Ali ako nam, na primer, nedostaju plave perle, pravljenje novog lanca }e biti usporeno ili zaustavljeno dok ne na|emo jo{ plavih perli. Ovo je isti koncept kao pri proizvodnji novih tkivnih proteina koji treba da se poklapaju sa starim istro{enim proteinima.

Oko osam aminokiselina (“obojenih perli”) koje su potrebne za proizvodnju na{ih tkivnih proteina moraju se obezbediti hranom koju jedemo. One se nazivaju “esencijalne” jer na{e telo ne mo`e da ih proizvodi. Ako, kao i u slu~aju lanca sa perlama, na{im proteinima iz hrane nedostaje ~ak i jedna od ovih osam “esencijalnih” aminokiselina, onda }e sinteza novih proteina biti usporena ili zaustavljena.

Ovde nastupa na scenu ideja kvaliteta proteina. Proteini iz hrane koji su najboljeg kvaliteta su oni koji, veoma jednostavno, obezbe|uju, nakon varenja, odgovaraju}e vrste i količine aminokiselina potrebne za efikasnu sintezu novih tkivnih proteina. Ovo je ono {to re~ “kvalitet” zaista znači: to je sposobnost proteina iz hrane da obezbede pravu vrstu i koli~inu aminokiselina za izgradnju novih proteina. Da li mo`ete da pogodite koju bismo hranu mogli da jedemo za najefikasnije obezbe|ivanje gradivnih blokova za nove proteine?

Odgovor je ljudsko meso. Ovi proteini imaju upravo odgovaraju}u količinu neophodnih aminokiselina. Ali iako na{i susedi nisu za večeru, dobijamo druge “najbolje” proteine hraneći se drugim `ivoti – njama. Proteini drugih `ivotinja su veoma slićni našim proteinima jer uglavnom imaju odgovaraju}e koli~ine svih neophodnih aminokiselina. Ovi proteini se mogu koristiti veoma efikasno i zbog toga se smatra da su “visokog kvaliteta”.

Od `ivotinjskih namirnica, proteini mleka i jaja predstavljaju najbolje komplete aminokiselina za na{e proteine, i zbog toga se smatra da su najvi{eg kvaliteta. Biljnim proteinima “ni`eg kvaliteta” mogu da nedostaju jedna ili vi{e esencijalnih aminokiselina, iako kao grupa sadr`e sve esencijalne aminokiseline. Koncept kvaliteta se u stvari odnosi na efikasnost kojim se proteini iz hrane koriste za podsticanje rasta.

Bilo bi dobro kada bi se najve}a efikasnost mogla izjedna~iti sa najboljim zdravljem, ali to nije slu~aj, i zbog toga su izrazi efikasnost i kvalitet pogre{ni. Ustvari, da vam prika`em deo onoga što ćemo izneti, postoji ogroman broj istra`ivanja koja pokazuju da su biljni proteini “ni`eg kvaliteta”, koji omogu}avaju sporu, ali neprekidnu sintezu novih proteina, najzdraviji tip proteina.

Sporo, ali stabilno donosi pobedu u trci. Kvalitet proteina koji se nalaze u odre|enoj hrani je odre|en brzinom kojom bi `ivoti – nja rasla koriste}i je. Neke namirnice, to jest one poreklom od `ivoti – nja, se pojavljuju sa veoma visokom proteinskom efikasnošću i vrednošću.

Close