Biznis

Kinesko iskustvo o ishrani

U Kineskom istraživanju je veliki značaj imala priroda ishrane korišćene u ruralnoj Kini. To je bila retka prilika da proučavamo efekte prevashodno biljne ishrane na zdravlje. U Americi, 15-16% naših ukupnih kalorija dolazi od proteina, a do 80% od ove količine dolazi od životinjskih namirnica. Ali u ruralnoj Kini samo 9-10% ukupnih kalorija dolazi od proteina, a samo 10% proteina dolazi od životinjskih namirnica.

To znači da postoje velike razlike u ishrani izme|u Kineza i Amerikanaca, kao što je pokazano na grafiko – nu 4.3. Nalazi prikazani na grafikonu 4.3 su standardizovani za telesnu te`inu od 65 kilograma (143 funte). Ovo je standardan na~in na koji kineski autoriteti bele`e takve informacije, a to nam omogučava da lako poredimo razli~ite populacije. (Za američkog odraslog mu{karca od 77 kilograma, unos kalorija }e iznositi oko 2.400 kalorija na dan.

Za prosečnog ruralnog kineskog odraslog muškarca od 77 kilograma, unos kalorija še iznositi oko 3.000 kalorija na dan.) U svakoj gore razmotrenoj kategoriji postoje ogromne razlike u ishrani izme|u kineskog i ameri~kog iskustva: daleko ve}i ukupni unos kalorija, manje masti, manje proteina, daleko manje `ivotinjskih namirnica, vi{e vlakana i daleko vi{e gvo`|a se koristi u Kini.

Ove razlike u ishrani su od prvenstvenog značaja. Iako je obrazac ishrane u Kini veoma druga~iji od onoga u Sje – dinjenim Dr`avama, i dalje postoji puno razlika u samoj Kini. Ekspe – rimentalne varijacije (to jest, opseg vrednosti) su su{tinske kada istra`ujemo veze ishrane i zdravlja. Na sre}u, u Kineskom istra`iva nju su postojale zna~ajne razlike za ve}inu merenih faktora. Postojale su izuzetne razlike u stopama bolesti (grafikon 4.2) i vi{e nego odgovaraju}e razlike u klini~kim merenjima i unosu hrane.

Na primer, holesterol u krvi je varirao – kao prosek okruga – od najvi{eg do najni`eg skoro dva puta, beta karotin u krvi oko devet puta, lipidi u krvi oko tri puta, unos masti oko {est puta, a unos vlakana oko pet puta. Ovo je bilo značajno, jer smo mi prvenstveno bili koncentrisani na pore|enje svakog okruga u Kini sa svim ostalim okruzima. Naše istraživanje je predstavljalo prvo veliko istra`ivanje koje je proučavalo ovaj naročiti opseg navika ishrane i njihove zdravstvene posledice.

Mi smo u su{tini poredili, unutar kineskog opsega, ishrane bogate biljnim namirnicama sa ishranama veoma bogatim biljnim namirnicama. U skoro svim drugim istra`ivanjima, koja su sva zapadnja~ka, nau~nici su poredili ishrane bogate `ivotinjskim namirnicama sa ishranama veoma bogatim `ivotinjskim namirnicama. Razlika izme|u ruralnih kineskih na~ina ishrane i zapadnja~kih ishrana, i nastalih obrazaca bolesti, je ogromna.

Ova razlika, koliko i bilo koja druga, je bila ta koja je učinila ovo istra`ivanje tako značajnim. Mediji su nazvali Kinesko istra`ivanje “prekretnim istra`ivanjem”. članak u časopisu Saturday Evening Post je naveo da bi projekat “trebalo da prodrma medicinske i nutricionističke istra`ivanje širom sveta”.8

Neki ljudi iz medicinske zajednice su rekli da se jo{ jedno istra`ivanje nalik ovom nikada vi{e ne mo`e izvr{iti. Ono {to sam ja znao je da je na{e istra`ivanje pru`ilo priliku za prou~avanje mnogih spornih ideja koje sam formirao o vezi ishrane i zdravlja. Sada `elim da vam poka`em {ta smo saznali iz ovog istra`ivanja i kako je jo{ 20 godina istra`ivanja, razmi{ljanja i iskustva promenilo ne samo na~in na koji razmi{ljamo o vezi izme|u ishrane i zdravlja, ve} i na~in na koji se moja porodica i ja hranimo.

Close